Odlazim kući (Mrtav)

Grče se moje ćelije sive dok nebo prosipa kapljice žive
I sunce trne tu iza reke, vraća daleke ljubavi neke.
I kao da Jupiter svoje fleke u moje oči stavlja.

Grče se sive ćelije moje, kako su bolne kapljice boje
što krvavo nebo baca na mene, i odsjaj koji stvaraju stene.
Kroz moje oči suša kad krene, sve mi se češće javlja

Da to što u sebi nosim sada nikada nije bilo moje
I da ono što u sebi sam nosio tada nikako nisam bio ja.

I dok me boli smiraj dana u stvari njime lečim rane
Ja čekam ratnog veterana da besan iz mojih grudi plane
Lagano kada jutro svane ja mrtav odlazim kući.

I onda iz moga cvetnog vrta čujem naricaljke uvelih ruža
Uz pratnju svoga vernog hrta držim im glas.

I usnulim pogledom, mrtvim i bledim,
tragam za nečim što radost pruža
Ne znajući da srce ledim tražeći spas

nazad na diskografiju